Zeleni vir
Prvi put nakon 2012. g. vratio nam se polarni zrak i time je krenulo razmišljanje o penjanju leda u našim krajevima. Kako ne znam skoro ništa o lednom penjanju krenuo sam se raspitivati među iskusnijima članovima RAK-a šta bi moglo biti napravljeno u blizini i svima je prvo na pamet pao Zeleni vir.U subotu su počele stizati do mene glasine od nekih Zagrepčana da slapovi nisu napravljeni. Bio sam skeptičan prema toj glasini, jer je prognoza bila hladnoća kakve nije bilo već 5 godina.
Dean Čolović, Nena Pavelić i ja smo odlučili unatoč glasinama otići tamo i sami se uvjeriti kako taj led izgleda.
Ponijeli smo samo jednostruko uže, par traka i karabinera kako bi eventualno mogli neki slapić postaviti „na top“ i na njemu malo vježbati ledno penjanje.
Kako smo se od Skrada putem počeli spuštati prema Zelenom Viru bilo je jasno da leda ima, a u Zelenom Viru gle čuda, jedan navez penje veliki slap Zeleni vir, a kada se začulo „varujem“ odmah mi je prošlo kroz glavu „Jbt pa šta i ovdje!“
Kasnije smo saznali da se radi o slovenskom navezu Saši Žitniku i Alešu Žagaru.
Mi smo se zadovoljili postavljanjem prvog skoka smjera Troskok i penjanjem na top rope nakon čega smo se kroz Vražji prolaz (koji je trenutno zatvoren zbog odrona stabla) vratili u Skrad usput diveći se ledenim slapićima.
