14.01. u večernjim satima konačno se dokopavamo najdraže nam pećine. Par gutljaja dobrog vina, malo ćakule i ćorka. Doduše još nikad nisam vidio da se Pakotu negdje toliko žuri, vozio je ko Shumaher.
Sljedeće jutro poprilično kasno ulazimo u smjer. Klin je na repertoaru, a poprilično kasno znači cca 10:00h.
Na brzaka smo pod prečkom (priv napetiji detalj). Idem prvi put, kliznem i pljus …drugi pljus…treći pljus…luuud hoću odustati, jednostavno je pre klizavo. Pako ohrabruje i idem u zadnji pokušaj. Konačno prolazim.