Klek, Dragman (VI/IV 200m)
RAKove stranice krase u zadnje vrime samo izvještaji o nekim over 1000m smirovima, katastrofa, dosta mi čitati kako Bubi bajkovito opisuje opaki smir (mi penjemo VII+ i sve nešto veselo, veseli bivak, vesela glad, veseli umor), scrolaš malo doli i eto ti Matkova i Bobina nasmijana faca na Sassolungu nakon 1300m smira a penjanje smirova od 200/300 m opisani kao rest days! Netko izvana (ako to itko čita) bi reko ”u onom RAKu nema normalna čovika”! Zato ide izvještaj od normalnih ljudi i smira iz domaće stine! Mogu oni penjati smirove od kilometra ali ne mogu nabaljezgati teksta ko ja o smiru od 150 m.
Dogovor za penjanje ide još u sridu na pivi u klubu, Radman predlaže Klek a ja Dragmanov smir. Znajući da nije banalan za nas odma priupitam Novaka jel on to penjo i kako to da kao jedan alpinist nije (Vlaške makinacije), srićom žabu nije teško u vodu natirati i Novak pristaje, zovemo još i Zvonu. Nedilja, rano jutro 5 h, put Kleka idemo mi, Radman i 3 dalmatinska zagadura! Uranili smo jer su u popodnevnim satima najavljeni pljuskovi. Stižemo na parking podno Kleka i tu već od ”uzbuđenja” penjanja neopremljene VI-ice Radman i ja miniramo šumu. Pristup je znojan i sparan ali lip jer smo ćakulali i ogovarali, a meni nema ništa slađe od toga. Na sedlu izvan staze navez Novak/Radman ostavljaju u visokoj travi ruksak i višak stvari. Zatim ide spust po katastrofalnom siparu, da je Rubi sa nama sigurno bi znao iz kojeg je geološkog razdoblja taj prokleti šoder. Dolazimo napokon podno stine i ulaza u smir, pogledavši stinu opet sila neda mira i ide 2. wc! Penjemo Novak-Radman, Zvone-Ja. Budući da na netu nema (ili barem ja nisam našao) detaljnog opisa dužina, ja ću ih opisati. Ne volim to kad nema opisa, jer ja uvik brzo izračunam tko prvi penje, tako da partneru namistim ružne i teške a sebi lagane i lipe dužine, šalim se! Smir smo popeli u 6. dužina, sidrišta su na 2 klina, ima svakakvih klinova, ruzinavih i sjajnih novih, meni su i ruzinavi dragi, kakav god da je, ja kada ga ukopčam ko da sam ulovio boga za bradu! Potribno je nositi čokove i frendove, smir je konstantno penjanje, nema šetnji, Novak i Radman su išli isprid nas i ovako je to nekako išlo:
1.Dužina. Vodim ja, uđe se i ide se na livo, tu triba stavit neko međuosiguranje jer nema ništa, nije teško ali nije ni ugodno jer se neke stvari klimaju, detalji su na samom kraju dužine i poklinani su baš onako kako triba, napraviš gib ili dva i dočeka te klin, prvi klin je bilo malo teže uočiti, moraš baš glavom opalit o njega. Negdi na bespućima interneta sam pročitao da je ta dužina trojka, laži i obmane!
2.Dužina. Penjo Zvone, žlijeb, ima klinova, prvi odma na desnoj strani žlijeba, vidi se sa sidrišta. Zvone čovik naviko na spitove, nikad penjo neopremljeni (je neku trojku al to se ne računa) to odradi bez problema, sve u laganom raskoraku ko kad okopavaš kumpire pa stojiš između reda istih.
3.Dužina. Isto počinje nekim žlijebom iz kojeg se vadiš livo van pa ulaziš u novi žlijebić, klinova ima. Tu sam nekoristeći tamo di triba duge komplete napravio masu trenja, pa falio ruzinavi klin, pa stavljao frend, pa od trenja teško penjao da mi pojas skoro skinulo, u sebi sam spominjao svetce i nostalgično se prisjećao kako mi je bilo lipo u onom laganom smiru na Mangartu sa Rubijem.
4.Dužina (detaljna). Čuli smo priču da je čiča Dragman taj smjer koji mi penjemo išao solo jer su ga odbili za neki izlet na Triglav. Penjući 3. dužinu ko da sam čuo Novaka kako puše u detaljnoj (ako on puše kako će meni biti!?!). Zaključili smo da je čiča Dragman bio jako ljut ako je to išao solo. Detaljna kreće sa bivka koji je prostrana polica, u kojem ima i jedan spit a detalj se ne vidi jer moraš ići desno iza kamena. I tako Novak popne, sidri i viče Radmanu da krene, no ja nisam htio Zvoni uvaliti detaljnu da ide ko prvi (šta će selo reć, kakav sam to čovik!) a bome nisam ni ja htio ko prvi pa u dogovoru sa Radmanom viknem Novaku ”Novak, oš pušćat jednu nit ?”. Dobri Novak naravno pristane. Radman ode penjati ko drugi na jednu nit dvostrukoga a drugu ostavi kod mene na sidrištu. Zvone se popne do bivka, saopćim mu nelošu vijest i pošaljem ga u detalj u kojemu smo se Radman i ja patili a on kurva ga proša bez problema, a ja mu nit riješavam! Iza Zvone idem i ja ko četvrti u detalj. To je inače kratak žlijeb, previsan i triba ići u širi raskorak a to mi je najveća muka, previše sam noge raširio, ko da stojiš u raskoraku između dva reda kumpira! Odma me ulovili jad, tuga i čemer jer sam počeo grčeve dobivati. Maštam GO i normalne nedilje koje provodim ležeći na kauču, sit od materine spize pijuckajući vino dok su na tv-u plodovi zemlje, more i nediljom u 2! Na kraju sam se uz sidanje i pičkaranje nekako uspio izvući, inače detalj je dobro osiguran i moguće se navući!
4.Dužina. Novak, Zvone i ja na sidrišnom stablu, Radman majstorski penje 4.dužinu, Novak osigurava i mobitel mu ne prestaje zvoniti, na kraju se javi i sazna da ga traži policija jer su neki planinari našli onaj skriveni ruksak na sedlu i dokumente u njemu, haos! Uglavnom to je priča za sebe, na kraju je sve dobro iskomunicirano sa policijom i ruksak nas čeka u domu. No, vratimo se penjanju, 4. dužina, ulazi se u vlažni kamin, nije strašno, stavio sam čok sa live strane, dok se nisam dočepa klina, i onda sranje, nikako da dignem nogu visoko na lipu policu, mora da je od onih grčeva u detaljnoj, baš sam se glupo zajunio, na kraju sam se ulovio za klin, e jebat ga. Ostatak dužine je provlačenje (bez ruksaka, zavezao ga na zamku pa vukao za sobom) kroz kamin sa uglavljenim kamenjem, nije neka romantika osim možda za špiljare, Rubi je tu sigurno uživao dok je to onomad penjo sa Zdelom.
5.Dužina. Odradio Zvone, sa sidrišta se ide blago livo od velikog kamena. Kratko, neteško i krušljivo do grebena di je sidrište na spitove.
Grebenom na vrh do Milasove piramide pa u dom di smo popili po dva mala piva jer velikih nemaju. Dostavljam i fotku Radmanovog vozila ilitiga ciganske čerge u kojemu suši košulje koje ujedno služe i za zaštitu od sunca!
A evo i link na video, Radman production
