Grape na Malu Mojstrovku i obilazak Velike i Zadnje Mojstrovke
Prošle subote ujutro oko 4:30 okupila se mala, neispavana, ali vesela ekipa na parkingu ispred Decathlona i krenula put Julijskih alpi.
Dario (kolega iz P.D. Lisine) je vozio, a Zdele, Mady, Marko (Put) i ja smo pametovali. Na Vršič smo stigli nešto prije 8 sati i krenuli put Butinarjeve grape. U klasičnom vlakiću i po ugodnoj temperaturi oko 0°C stigli smo pod Butinarjevu grapu i popeli je. Snijeg je bio tvrd, škrip, škrip pod nogama, a grapa napravljena sa dva skokića. Za silazak smo odabrali via normale i krenuli put Župančičeve grape. Skokovi su bili zaliveni, mogu se odabrati i neke teže linije i brzo smo se našli na vrhu MM. Nakon pauzice krećemo u obilazak ostalih Mojstrovki s kojih se pružaju prekrasni vidici na sve strane, a pogled na strehe na grebenu nas upozorava da nije baš sve tako bezazleno.
Nakon malo fotografiranja krećemo nazad i silazimo prema Vršiču. Nad Pripravniškom grapom Zdele, Mady i ja odlučujemo se spustiti po njoj, a Marko i Dario via normale. Na polovici grape naišli smo na skok, koji ja otpenjavam, a Zdele i Mady su se odlučili da na povratak gore jer bi im s osiguravanjem predugo trajalo. U grapi sam naletio na još jedan skok, malo teži, al ništa strašno. I jedan i drugi su imali malo stijene vani, ali i dovoljno tvrdog snijega za zabijanje cepina. Nakon donjeg skoka je najlakši dio i tu se bilo lako spustit. Silazak na Vršič, lagana marendica i pivce u Dovju u Aljaževom hramu. Dalek je put do kuće.
